Zašto prvih pola sata odlučuje o celoj šteti
Kod poplave u stanu se šteta ne meri količinom vode koja je ušla nego vremenom koje je voda provela u prostoru. Voda se u prvim minutima kreće po površini i može se ukloniti, dok posle nekoliko časova prodire u spojeve parketa, u podlogu ispod laminata, u estrih, u donji deo pregradnih zidova i u nameštaj, a odatle se ne uklanja brisanjem nego sušenjem koje traje danima. Uz to postoji i biološka strana, jer se u vlažnom i toplom prostoru prve kolonije plesni razvijaju vrlo brzo, po pravilu u roku od jednog do dva dana, a kada se pojave, miris i zdravstveni problem ostaju i posle svake popravke. Zbog toga se u ovakvim situacijama ne razmišlja o tome ko je odgovoran i koliko će sve koštati, jer se to rešava kasnije, nego se prvo zaustavlja voda i uklanja ono što se može ukloniti.
Prvi korak, dakle zatvaranje vode i pitanje koje treba znati unapred
Najvažniji potez je zatvaranje glavnog ventila, a najveći problem u praksi je što veliki broj stanara ne zna gde se on nalazi. U stanovima je taj ventil najčešće u kupatilu ili u kuhinji, u niši sa vodomerom ili iza revizionog otvora, a u pojedinim zgradama u zajedničkom hodniku ili u podrumu. Zbog toga se ovaj tekst čita pre nego što zatreba, a jedini pravi savet je da se ventil pronađe danas, dok je mirno, i da se proveri da li se okreće, jer se u praksi često sreću ventili koji su godinama stajali i koji se u kritičnom trenutku zaglave. Ako se ventil ne može zatvoriti ili ako se pri okretanju polomi, zatvara se ventil na nivou vertikale ili ulaza, a to se rešava pozivom službi ili predsedniku skupštine stanara. Za kuće važi isto, dakle ventil u vodomernom šahtu se proverava i podmazuje, jer se do njega ide u najgorem trenutku.
Drugi korak, dakle električna bezbednost pre svega ostalog
Ovo je deo u kome se prave najozbiljnije greške, jer je prva reakcija ljudi da uđu u vodu i počnu da spašavaju stvari. Osnovno pravilo glasi da se u prostor sa vodom ne ulazi dok se ne isključi napajanje električnom energijom za tu zonu, i to na razvodnoj tabli, dakle isklapanjem odgovarajućih osigurača ili glavnog prekidača. Voda na podu je u kontaktu sa utičnicama, sa produžnim kablovima, sa donjim delovima uređaja i sa instalacijom u zidu, pa se rizik od strujnog udara ne procenjuje po tome koliko je vode. Ako se tabla nalazi u prostoru koji je već poplavljen ili ako ne postoji način da se do nje bezbedno dođe, ne improvizuje se, nego se poziva pomoć, a prostor se ne koristi. Uređaji koji su bili u vodi se ne uključuju ni posle sušenja bez provere, jer se u njima zadržava vlaga.
Treći korak, dakle obaveštavanje suseda i utvrđivanje odakle voda dolazi
U stambenoj zgradi voda gotovo nikada nije problem samo jednog stana. Ako voda dolazi sa plafona, izvor je iznad, pa se odmah obaveštava sused na gornjem spratu, a ako nije dostupan, i predsednik skupštine, jer se u nekim situacijama mora zatvoriti voda na nivou cele vertikale. Ako je izvor u vašem stanu, obaveštavaju se susedi ispod, jer se šteta kod njih javlja sa zakašnjenjem i tada je važno da znaju odakle dolazi. Uz to se odmah pokušava utvrditi vrsta vode, jer to menja postupak, dakle da li je čista voda iz vodovodne instalacije, siva voda iz mašine za veš ili sudoperе, ili voda iz kanalizacije, koja nosi zdravstveni rizik i traži zaštitnu opremu i dezinfekciju. Ta informacija se prosleđuje i majstoru pri pozivu, jer se prema njoj bira oprema.
Četvrti korak, dakle fotografisanje pre nego što se bilo šta pomeri
Ovo je korak koji vlasnicima donosi najveću korist kasnije, a traje dva minuta. Pre nego što se počne sa čišćenjem, fotografiše se i snima celo stanje, dakle nivo vode, mesto na kome se voda pojavljuje, oštećeni pod, zidovi, nameštaj i sve stvari koje su bile u vodi, uz šire kadrove iz kojih se vidi cela prostorija. Ako je moguće, snima se i kratak video sa komentarom, dakle kada je šteta primećena i odakle voda dolazi. Ova dokumentacija je osnova za svaki kasniji razgovor, dakle za prijavu osiguranju, za dogovor sa susedom i, u najtežem slučaju, za postupak u kome se dokazuje obim štete. Uz fotografije se čuvaju i računi za sve što se plaća, dakle za intervenciju, za ispumpavanje, za sušenje i za popravke, kao i nalaz o tome šta je bio uzrok, jer se bez uzroka ne može utvrditi ni odgovornost.
Peti korak, dakle uklanjanje vode i spašavanje onoga što se može spasiti
Kada je izvor zatvoren i kada je struja isključena, prelazi se na uklanjanje vode. Kod male količine se koristi sve što upija, dakle peškiri i krpe, uz posudu i gumenu metlu, a kod veće količine se koristi usisivač namenjen mokrom usisavanju ili pumpa, dakle nikada obični kućni usisivač. Paralelno se podiže i iznosi sve što stoji na podu, dakle tepihe i prostirke, kartonske kutije, knjige i sve od drveta i pločastih materijala, jer se ploče iverice i medijapan pri kontaktu sa vodom nepovratno šire i raspadaju. Nameštaj koji se ne može izneti se podiže na podmetače, a fioke se izvlače i prazne. Kod parketa se ne kasni, jer se svaki sat vidi kao podizanje ivica. Ako je voda došla sa plafona, sadržaj se izmešta ispod tog mesta, a plafonska rasveta se ne uključuje.
Šesti korak, dakle sušenje koje se ne radi po osećaju
Kada je voda uklonjena, počinje faza koja odlučuje da li će se pojaviti plesan i miris. Sušenje se ne postiže samo otvorenim prozorom, jer prostoru treba protok vazduha, odvođenje vlage i vreme, a najbolji rezultat daju profesionalni odvlaživači i ventilatori koji vazduh usmeravaju duž površina. Vlaga se pri tome ne meri po osećaju, jer pod i zid mogu biti suvi na dodir i vlažni u dubini, pa se u ozbiljnoj sanaciji koriste merači vlažnosti materijala. Grejanje pomaže, ali samo uz odvođenje vlage, jer se u zatvorenoj i grejanoj prostoriji vlaga vraća na hladne površine i posle se javlja plesan u uglovima. Ono što se nikada ne radi jeste gletovanje, krečenje i postavljanje nove podne obloge pre nego što je podloga suva, jer se time vlaga zatvara unutra i cela sanacija se ponavlja kroz nekoliko meseci.
Kako se utvrđuje odakle je voda došla i zašto je to važno
Za dalji postupak je ključno da se uzrok utvrdi pouzdano, a ne po pretpostavci. U praksi se koristi nekoliko metoda, dakle provera nivoa i pritiska u instalaciji, ispitivanje pod pritiskom, snimanje kanalizacionih cevi kamerom, termovizijska provera i akustična detekcija curenja, a najviše informacija daje kombinacija. Ova razlika nije akademska, jer od nje zavisi ko snosi trošak, dakle da li je reč o instalaciji unutar stana, koja je odgovornost vlasnika, o zajedničkoj vertikali ili glavnom vodu, koji su u domenu zajednice stanara, ili o instalaciji u susednom stanu. Uz to, pravilno utvrđen uzrok sprečava ponavljanje, jer se u praksi često sreće situacija u kojoj se sanira posledica, a ista cev popusti ponovo posle dva meseca. Zbog toga se nalaz uzroka po pravilu i zapisuje.
Zašto se osiguranje prijavljuje odmah i šta se traži
Ako postoji polisa osiguranja stana ili domaćinstva, prijava se radi u roku koji je definisan u polisi, dakle po pravilu vrlo kratkom, i to bez odlaganja. Pri prijavi se dostavljaju fotografije, opis događaja, podaci o uzroku i računi. Vrlo je važno da se ne popravlja i ne menja sve pre nego što procenitelj pogleda stanje, jer se posle popravke obim štete ne može utvrditi, a to je najčešći razlog zbog koga se odšteta umanji. Sanacija se pri tome ne odlaže tamo gde bi odlaganje uvećalo štetu, dakle sušenje i uklanjanje vode se rade odmah, ali se dokumentuje. Ako je štetu prouzrokovao sused, komunikacija ide preko njegovog osiguranja, a i za to je potreban nalaz o uzroku. Kod većih šteta se vredi konsultovati i sa nekim ko poznaje procedure, jer se time izbegavaju formalne greške.
Koji su najčešći uzroci poplava u stanovima
Iz iskustva sa terena, lista je vrlo kratka i vrlo predvidljiva. Prvi uzrok su creva mašine za veš i sudove, dakle dovodno crevo koje pukne pod pritiskom ili odvodno crevo koje iskoči, i to je najčešći pojedinačni uzrok. Drugi je EK ventil ili priključak koji popusti. Treći je bojler koji je probio. Četvrti je stara instalacija sa pocinkovanim cevima kod koje popusti navoj. Peti je zapušena kanalizacija koja se izliva na najnižem mestu. Šesti je zaboravljena slavina i zapušen odvod u lavabou, dakle klasična nepažnja. Sedmi je oštećena hidroizolacija u kupatilu, kod koje voda ne izlazi u stan nego kod suseda ispod. Kod svih ovih uzroka postoji prevencija koja košta neuporedivo manje od jedne sanacije, i o tome govori naredni deo.
Šta se može uraditi da poplave ne bude
Prevencija se svodi na nekoliko konkretnih poteza. Prvi je da se creva mašina proveravaju jednom godišnje i menjaju na nekoliko godina, jer ona imaju svoj vek i pucaju baš kada nikoga nema kod kuće. Drugi je da se voda dovodu mašina zatvara kada se mašina ne koristi, ili da se ugradi ventil sa sigurnosnom funkcijom. Treći je da se pri svakoj adaptaciji ugrade pojedinačni ventili ispred svake tačke, čime se svaki budući problem lokalizuje. Četvrti je da se glavni ventil povremeno zatvori i otvori, kako se ne bi zaglavio. Peti je da se pri odsutnosti dužoj od nekoliko dana zatvori glavni ventil i isključi bojler, i to je najefikasnija mera od svih. Šesti je ugradnja senzora za detekciju vode na podu u kupatilu i kod mašina, a kod zahtevnijih rešenja i automatskog ventila koji zatvara vodu kada senzor javi vlagu.
Kako izgleda razuman plan reakcije koji vredi zapamtiti
Ako se sve svede na listu koja se pamti, ona ide ovako. Prvo, zatvoriti glavni ventil. Drugo, isključiti struju u ugroženim prostorijama. Treće, obavestiti susede iznad i ispod i, po potrebi, upravnika. Četvrto, fotografisati sve pre pomeranja. Peto, ukloniti vodu i izmestiti sve što se može oštetiti. Šesto, pozvati intervenciju i tražiti utvrđivanje uzroka, a ne samo zaustavljanje vode. Sedmo, pokrenuti sušenje sa odvođenjem vlage i ne zatvarati površine dok nisu suve. Osmo, prijaviti osiguranju i sačuvati svu dokumentaciju. Deveto, posle sanacije ugraditi mere koje sprečavaju ponavljanje. Ova lista se najviše isplati kada je pročitana pre nego što zatreba, jer se u trenutku kada voda već stoji na podu ne čita nego se reaguje, a reaguje se onako kako se unapred zna.
