Održavanje kanalizacije obuhvata sve što se radi da bi sistem funkcionisao pre nego što dođe do začepljenja i izlivanja. Tu spadaju redovno ispiranje cevi, čišćenje sifona i slivnika, kontrola šahti, provera prohodnosti odvoda, snimanje cevi kamerom kada se sumnja na oštećenje, kao i uklanjanje naslaga masti i kamenca sa unutrašnjih zidova cevi. U zgradama i poslovnim objektima se održavanje radi planski, u dogovorenim intervalima, dok se u stanovima i kućama najčešće radi jednom godišnje ili kada se pojave prvi znaci usporenog oticanja. Suština je jednostavna, redovno održavanje je uvek jeftinije od hitne intervencije, jer se izlivanje kanalizacije po stanu ne završi na pozivu majstora, već i na sanaciji poda, nameštaja i eventualne štete kod suseda.

Uzroka je nekoliko i gotovo svi su predvidivi. U kuhinji je glavni krivac mast, koja se u cevi hladi, lepi za zid i za sebe skuplja sve što prođe, pa se presek postepeno sužava dok cev ne prestane da propušta. U kupatilu su to kosa, sapun i ostaci kozmetike, koji se spletu i naprave čep. Vrlo čest uzrok su i vlažne maramice, koje se ne razgrađuju u vodi, već se zaustave na prvom skretanju. Tu su i higijenski ulošci, vata, štapići za uši i sitni predmeti koji upadnu. Kod spoljne kanalizacije se dodaje i korenje drveća koje ulazi kroz spojeve. Retko se dešava da se cev zapuši sama od sebe, pa se najveći broj problema rešava jednostavnom promenom navika.

Za stan i porodičnu kuću je dovoljno da se jednom godišnje uradi ispiranje glavnog odvoda i čišćenje sifona i slivnika, a to je posao koji se završi brzo. Ako u domaćinstvu ima više ukućana, ako se često kuva ili ako se ranije dešavalo zapušenje, interval se skraćuje na svakih šest meseci. U zgradama se preporučuje redovno ispiranje zajedničke vertikale, jer se problem u jednom stanu često javi zbog naslaga koje su se nakupile duž cele cevi. U ugostiteljskim objektima i kuhinjama se održavanje radi znatno češće, uz obavezno redovno pražnjenje separatora masti. Kod objekata sa septičkom jamom ili prečistačem se uz kanalizaciju održava i sam uređaj. Suština je da se ne čeka da voda prestane da otiče, već da se održava po planu.

Za lakša zapušenja se koristi sajla, odnosno spirala koja se uvlači u cev i mehanički razbija čep, a kod tvrdih naslaga se na vrh postavlja glava koja struže zid cevi. Za ozbiljnije slučajeve se koristi vozilo ili mašina sa vodom pod visokim pritiskom, gde se mlaz usmerava unazad, pa creva samo prodire kroz cev i pri tome ispira naslage ka šahti. Ta metoda je najefikasnija, jer ne pravi samo prolaz kroz čep, već vraća cev na pun presek. Za sifone i kratke odvode je dovoljno rastavljanje i ručno čišćenje. Hemijska sredstva mogu pomoći kod lakših zapušenja u kupatilu, ali se ne preporučuju često, jer nagrizaju stare cevi i zaptivke, a kod potpuno zapušene cevi ostaju da stoje unutra i postaju opasna pri kasnijem radu.

Snimanje kamerom je postupak u kome se u cev uvlači kamera na fleksibilnom kablu, pa se stanje unutrašnjosti vidi na ekranu u realnom vremenu. Time se tačno utvrdi da li je cev samo zapušena ili je oštećena, da li je pukla, da li je spoj popustio, da li je ušlo korenje i da li postoji ulegnuće u kome se voda stalno zadržava. Snimanje se preporučuje kada se zapušenje ponavlja stalno bez jasnog razloga, kada čišćenje ne daje trajan rezultat, pre kupovine stana ili kuće radi provere stanja instalacije, kao i pre renoviranja kupatila da bi se znalo da li cevi treba menjati. Snimak se može sačuvati, pa služi i kao dokaz kod podele troškova u zgradi ili kod prijave štete.

U wc šolju se ne bacaju vlažne maramice, čak ni one koje su označene kao razgradive, jer se u praksi ne raspadaju dovoljno brzo i najčešći su uzrok čepova. Tu spadaju i higijenski ulošci, pelene, vata, štapići za uši, kondomi, mačji pesak i ostaci hrane. U sudoperu se ne izliva mast i ulje od kuvanja, već se skuplja u posudu i baca u otpad, jer je upravo mast glavni uzrok suženja cevi. Ne bacaju se ni ostaci kafe i brašna, koji se talože i vezuju sa mastima. Sredstva za odgušenje ne treba koristiti kao redovno rešenje. Ako se ova pravila poštuju, veliki deo intervencija se nikada ne dogodi, a to je najjeftiniji način održavanja koji postoji.

Klokotanje je znak da vazduh ne može normalno da ulazi i izlazi iz kanalizacije. Kada voda otiče, ona povlači vazduh za sobom, a ako sistem nije pravilno provetravan ili je vertikala delimično zapušena, nastaje podpritisak koji isisava vodu iz sifona, pa se čuje karakterističan zvuk. Posle toga se u prostoriji pojavi miris kanalizacije, jer je vodeni čep u sifonu nestao. Uzrok može biti zapušena odzračna cev iznad krova, delimično zapušena vertikala ili pogrešno izvedena instalacija bez ventilacije. Ako se klokotanje javi u jednom stanu kada komšija pusti vodu, uzrok je gotovo uvek u zajedničkoj vertikali. To nije bezazlen znak, jer najavljuje zapušenje koje će se pre ili kasnije desiti, pa je bolje odmah proveriti stanje.

Reviziona šahta ili revizioni otvor je mesto kroz koje se pristupa cevi bez kopanja i razbijanja. Postavlja se na skretanjima trase, na spojevima, na promeni pada i na dužim pravim deonicama, jer se preko nje uvlače sajla i crevo za ispiranje. Bez šahti se cev praktično ne može očistiti, pa je njihovo izostavljanje pri gradnji greška koja se skupo plati kasnije. U stanovima se umesto šahte koristi revizioni komad na vertikali, koji ima poklopac koji se odvrne. Kroz šahtu se lako vidi i da li se voda zadržava i da li ima taloga, pa se problem primeti pre nego što napravi štetu. Preporučuje se povremeni pogled u šahtu, jer je to najjednostavnija kontrola stanja kanalizacije koja postoji.

U zgradi je situacija složenija, jer je vertikala zajednička, pa se problem u jednom stanu često javlja zbog naslaga i predmeta koji su ušli iz drugog. Zbog toga se preporučuje planski pristup, gde se cela vertikala ispira mašinom pod pritiskom u dogovorenim intervalima, umesto da se svaki put reaguje pojedinačno. Isto tako je važno da se održavaju i horizontalni odvodi u podrumu i priključak do ulične mreže, jer se čep vrlo često nalazi upravo tamo, a izliva se u najnižem stanu. Kod ponavljajućih problema se radi snimanje kamerom da bi se videlo stanje. Troškovi se dele prema pravilima zajednice stanara, a redovno održavanje je uvek jeftinije od sanacije stana koji je poplavljen.

Cena zavisi od obima posla i od načina čišćenja. Rastavljanje i čišćenje sifona je najjeftinija stavka i završi se za pola sata. Odgušenje sajlom se naplaćuje prema dužini i težini zapušenja. Ispiranje mašinom pod visokim pritiskom je skuplje, ali daje trajniji rezultat, jer vraća cev na pun presek umesto da samo probije prolaz. Snimanje kamerom je posebna stavka i preporučuje se kada se problem ponavlja. Redovno održavanje po planu je uvek povoljnije od hitne intervencije, naročito van radnog vremena, kada se cena razlikuje. Za okvirnu procenu je dovoljno reći gde se javlja problem, koliko dugo traje, da li se ponavlja i da li postoji reviziona šahta ili revizioni otvor kroz koji se može prići cevi.