Skriveno curenje vode je jedan od najskupljih kvarova u stanu i kući, upravo zato što se dugo ne vidi. Voda curi iz cevi u zidu, ispod pločica ili u podu, a na površini nema ni kapi sve dok šteta ne postane velika. Za to vreme raste račun, vlaga ulazi u zidove, podovi bubre, a buđ se širi iza nameštaja. U ovom tekstu objašnjavamo kako prepoznati prve znake curenja, kako sami proveriti vodomer, gde voda najčešće curi i kako se kvar pronalazi bez nepotrebnog razbijanja.
Zašto je skriveno curenje toliko opasno
Mala pukotina na cevi može da izgubi i nekoliko stotina litara vode dnevno, a da stanari to ne primete. Voda se upija u beton, malter i izolaciju, pa se fleka na zidu pojavi tek kada je materijal potpuno natopljen. Vlaga uništava parket, laminat i gips, podstiče rast buđi i narušava kvalitet vazduha u stanu. U zgradama voda često prvo stigne do komšije ispod, pa kvar postaje i pravni i finansijski problem. Što se curenje ranije otkrije, manji su troškovi sanacije i manje je razbijanja.
Račun za vodu je veći nego inače
Najraniji znak skrivenog curenja često stiže poštom, u vidu većeg računa za vodu bez promene navika u domaćinstvu. Ako broj ukućana, pranje veša i tuširanje ostaju isti, a potrošnja iz meseca u mesec raste, velika je verovatnoća da negde curi. Korisno je uporediti račune za isti period prethodne godine, jer potrošnja leti i zimi prirodno varira. Nagli skok potrošnje posle radova u kupatilu ili kuhinji posebno je sumnjiv. U kućama sa sopstvenim bunarom sličan znak je hidrofor koji se uključuje češće nego ranije, čak i kada niko ne troši vodu.
Kako proveriti vodomer
Najjednostavniji test radi se bez ikakvog alata. Zatvorite sve slavine, tuševe i ventile na mašinama, proverite da vodokotlić ne pušta vodu i pogledajte vodomer. Na većini vodomera postoji mala zvezdica, točkić ili crveni pokazivač koji se okreće i pri najmanjem protoku. Ako se kreće dok niko ne troši vodu, negde postoji curenje. Drugi način je da uveče pre spavanja zapišete stanje vodomera i ujutru ga uporedite, bez korišćenja vode tokom noći. Svaka razlika pokazuje da voda odlazi negde gde ne bi trebalo.
Fleke, vlaga i promene na zidovima i podovima
Voda koja curi iza zida ili u podu vremenom ostavlja tragove na površini. Najčešće se javljaju tamne fleke na zidu ili plafonu, bubrenje i ljuštenje boje, žuti krugovi, otpadanje maltera i beli kristali soli na zidu. Pločice mogu da se odlepe ili fuge da potamne i postanu stalno vlažne. Parket i laminat bubre na spojevima, a ispod tepiha i nameštaja pojavljuje se buđ i miris ustajalosti. Ako se fleka širi i posle provetravanja, a zid je hladan i vlažan na dodir, uzrok gotovo sigurno nije kondenzacija, već curenje iz instalacije.
Šuštanje vode, pad pritiska i topao pod
Pojedini znaci se čuju ili osećaju. U tihim noćnim satima ponekad se može čuti tiho šuštanje ili kapanje u zidu, iako su sve slavine zatvorene. Pritisak vode može postepeno da slabi, jer se deo vode gubi pre nego što stigne do slavine. Kada curi cev sa toplom vodom ispod poda, deo pločica ili parketa postaje neobično topao, a bojler se češće uključuje i duže greje. Kod podnog grejanja znak curenja je i pad pritiska u sistemu, zbog kojeg se kotao često gasi ili traži dopunjavanje.
Vodokotlić koji tiho pušta vodu
Jedan od najčešćih uzroka povećane potrošnje nije pukla cev, već vodokotlić koji neprimetno propušta vodu u šolju. Istrošena gumica ili loše podešen plovak dovode do toga da voda stalno curi tankim mlazom niz zadnju stranu šolje. To se teško vidi golim okom, ali za mesec dana može da potroši veliku količinu vode. Jednostavan test je da u vodokotlić sipate nekoliko kapi prehrambene boje i ne puštate vodu pola sata. Ako se boja pojavi u šolji, vodokotlić curi i potrebna mu je zamena mehanizma ili gumice.
Gde voda najčešće curi
Najosetljiviji delovi instalacije su spojevi cevi, naročito iza pločica u kupatilu i kuhinji, gde se jedna cev nastavlja na drugu ili na ventil. Česti krivci su stare pocinkovane cevi u starogradnji, koje iznutra korodiraju i pucaju. Curenje se javlja i na EK ventilima, fleksibilnim crevima ispod lavaboa i sudopere, priključcima veš i sudo mašine, sigurnosnom ventilu bojlera i ugradnim vodokotlićima. U kućama su osetljive cevi u zemlji između vodomernog šahta i objekta, koje mogu da pucaju zbog mraza, korenja ili pomeranja tla.
Kako se curenje pronalazi bez razbijanja
Savremena detekcija curenja vode omogućava da se mesto kvara pronađe precizno, bez rušenja zidova. Koristi se termovizijska kamera, koja pokazuje razlike u temperaturi i otkriva vlažna mesta i tok tople vode kroz zid ili pod. Akustični detektori hvataju zvuk vode koja izlazi iz cevi pod pritiskom, a kod težih slučajeva u cevi se ubacuje bezopasan gas koji izlazi na mestu pukotine i registruje se osetljivim uređajem. Uz to se radi merenje vlage u zidovima i test pritiska po delovima instalacije. Ovakva dijagnostika štedi novac, jer se razbija samo jedna pločica ili mali deo zida.
Šta raditi dok ne stigne vodoinstalater
Kada posumnjate na curenje, prvi korak je zatvaranje glavnog ventila za vodu u stanu ili kući. Ako je voda blizu električnih utičnica, rasvete ili razvodne table, isključite struju na tom delu stana. Uklonite vredne stvari, tepihe i nameštaj sa vlažnih površina i provetrite prostoriju. Fotografišite fleke, vodomer i oštećenja, jer će vam trebati za osiguranje i eventualni dogovor sa komšijama. Ako voda prodire do stana ispod, odmah obavestite komšije i upravnika zgrade.
Kako sprečiti skriveno curenje
Redovna provera vodomera jednom mesečno najjednostavniji je način da se curenje primeti na vreme. Fleksibilna creva ispod lavaboa i sudopere treba menjati na nekoliko godina, jer guma stari i puca bez upozorenja. Pre zime je važno zaštititi cevi u garaži, podrumu i dvorištu od mraza. Kod adaptacije kupatila isplati se ugraditi kvalitetne cevi, što manje spojeva u zidu i ventile koji omogućavaju zatvaranje vode po prostorijama. Postoje i senzori za curenje vode koji se postavljaju ispod mašina i bojlera, a alarmiraju čim se pojavi vlaga.
