Sifon je deo odvoda u obliku slova S ili u obliku čašice, u kome uvek ostaje malo vode. Ta voda je zapravo čep koji sprečava da gasovi i mirisi iz kanalizacije uđu u prostoriju. Bez sifona bi svaki odvod bio otvorena veza sa kanalizacionom mrežom, pa bi kupatilo i kuhinja stalno mirisali. Druga uloga sifona je što zadržava krupnije komade koji slučajno upadnu u odvod, kao što su prsten, čep ili sitni predmeti, pa se oni mogu izvaditi rastavljanjem sifona umesto da odu dublje u cev. Sifon se postavlja ispod svakog lavaboa, sudopere, kade, tuš kade, veš mašine i podnog slivnika. Ako iz odvoda oseti miris, uzrok je gotovo uvek u sifonu koji je propustio, koji je ostao suv ili je pogrešno postavljen.

Sifon se menja kada počne da propušta, kada su navoji istrošeni pa se ne mogu zategnuti do kraja, kada je plastika ispucala ili kada su naslage unutra toliko debele da se više ne mogu ukloniti pranjem. Kod metalnih sifona se javlja korozija, pa oni vremenom prorđaju iznutra i počnu da kaplju. Isto tako se menja i kada se pravi izmena, na primer kada se ugrađuje veš ili sud mašina, jer tada treba sifon sa dodatnim priključkom. Znak da nešto nije u redu je vlaga u ormariću ispod lavaboa, mrlja na dnu elementa, kap koja se skuplja na cevi i miris koji se pojavljuje bez razloga. Zamena je jednostavan i brz posao, a odlaganje pravi štetu na nameštaju koja je skuplja od samog sifona.

Najčešći je klasični cevasti sifon u obliku slova S ili U, koji se koristi ispod lavaboa. Kod sudopere se koristi sifon sa čašicom, koji se lako rastavlja i pere, a pravi se i u varijanti sa jednim ili dva priključka za mašinu. Kod dvodelnih sudopera se ugrađuje dupli sifon koji povezuje oba korita. Za kade i tuš kade se koriste niski sifoni, jer ispod njih nema mnogo mesta, a kod tuš kabina u nivou poda se ugrađuju posebno ravni sifoni ili linijski slivnici. Za veš i sud mašine postoje i zidni priključci sa ugrađenim sifonom, koji se ugrađuju u zid i štede prostor. Postoje i suvi sifoni sa membranom, koji se koriste tamo gde se odvod retko koristi pa bi voda ispario.

Najčešći uzrok je što je voda u sifonu isparila, a to se dešava kod odvoda koji se dugo ne koristi, na primer u podnom slivniku ili u kupatilu koje se retko koristi. Rešenje je jednostavno, pusti se voda i sifon se ponovo napuni. Drugi uzrok je pogrešno postavljeno crevo veš ili sud mašine, koje je ugurano preduboko u odvodnu cev, pa gasovi prolaze pored njega. Treći uzrok je oštećen ili pogrešno sastavljen sifon, gde voda ne ostaje unutra. Četvrti je nedostatak ventilacije kanalizacione vertikale, pa se pri isticanju vode stvara podpritisak koji isisa vodu iz sifona, i to se prepozna po zvuku klokotanja. Peti su naslage u sifonu koje same po sebi šire miris, pa pomaže čišćenje.

U kupatilu se u sifonu skupljaju kosa, sapun i ostaci kozmetike, koji se spletu i naprave čep. U kuhinji je glavni krivac mast, koja se hladi po zidu i lepi za sebe sve ostalo, pa se presek postepeno sužava. Ako se sifon zapušava vrlo često, uzrok može biti i dublji, na primer greška u padu odvodne cevi ili suženje dalje u instalaciji, pa se nečistoća zaustavlja i vraća. Kod sudopere pomaže mrežica u odvodu i navika da se mast ne izliva u sudoperu, već da se skupi u posudu i baci. Kod lavaboa pomaže hvatač kose. Preporučuje se povremeno propuštanje veće količine tople vode kroz odvod, jer se time smanjuje nakupljanje naslaga na zidovima cevi.

Cevi se menjaju kada su stare, kada su naslage toliko zadebljale da se presek trajno suzio, kada su pukle ili kada su spojevi popustili pa se javlja curenje. Kod starih instalacija se često nađu olovne ili čelične odvodne cevi, koje iznutra propadaju i menjaju se u celosti. Zamena se radi i kada se prepravlja kupatilo ili kuhinja, jer se tada pomera položaj lavaboa, sudopere ili kade, pa i odvod mora da prati novi raspored. Isto tako se menja deonica gde je pad pogrešno izveden, jer se tu voda stalno zadržava i zapušenja se ponavljaju bez obzira na čišćenje. Odluka se donosi posle pregleda, a kod skrivenih deonica pomaže i snimanje kamerom, jer se time tačno vidi stanje unutar cevi.

Za odvod se danas gotovo isključivo koriste plastične cevi, najčešće PVC i polipropilenske, jer ne rđaju, glatke su iznutra i lako se spajaju. Za kućne instalacije se koriste manji prečnici za lavabo i tuš, a znatno veći za wc šolju i za glavni odvod. Spajanje se izvodi naglavkom sa gumenim zaptivačem, gde se glatki kraj jedne cevi uvlači u prošireni kraj druge, uz premazivanje klizajućim sredstvom. Takav spoj je brz, zaptiven i dozvoljava mala pomeranja pri promeni temperature. Kod deonica koje ostaju zatvorene u zidu ili podu se posebno pazi na kvalitet spoja, jer se do njih kasnije teško dolazi. Prelaz sa stare metalne cevi na novu plastičnu se izvodi posebnim gumenim spojnicama.

Odvod radi gravitaciono, pa je pad presudan. Za kućne odvode se najčešće izvodi pad od jednog do dva santimetra po dužnom metru, pri čemu manji prečnici traže veći pad. Premali pad znači da voda sporo otiče, da se čvrste materije zadržavaju i da se zapušenja stalno ponavljaju. Preveliki pad je takođe problem, jer voda projuri i ostavi čvrste materije za sobom, pa se stvaraju naslage. Zbog toga se izbegava i previše strma deonica, a kada je razlika u visini velika, ona se savladava kratkim vertikalnim skokom umesto stalnim strmim padom. Pad se obavezno proverava pri ugradnji, jer je greška u padu najčešći uzrok problema u instalaciji koja je inače nova i ispravna.

Prvo proverite odakle tačno kaplje, jer se uzrok razlikuje. Ako curi na spoju sifona, često je dovoljno rukom dotegnuti navrtku, uz proveru da je zaptivka na mestu i pravilno okrenuta. Ako je zaptivka otvrdla, menja se, a to je jeftin i brz posao. Ako curi na priključku dovodnog creva ka slavini, problem je u zaptivci creva ili u ventilu ispod lavaboa. Ako je pukla sama plastika sifona, jedino rešenje je zamena. Dok se ne popravi, stavite posudu ispod i izbegavajte punjenje lavaboa do vrha. Bitno je da se ne odlaže, jer voda koja stalno kaplje razvali dno ormarića i napravi buđ, pa se na kraju menja i nameštaj. Ako niste sigurni odakle curi, obrišite sve na suvo i posmatrajte gde se pojavi prva kap.

Zamena sifona je jedan od najjeftinijih vodoinstalaterskih poslova i najčešće se završi za pola sata, pa cena zavisi uglavnom od toga koji se sifon ugrađuje. Obični sifon za lavabo je povoljan, dok sifon sa dva priključka, niski sifon za tuš kadu ili zidni priključak sa ugrađenim sifonom koštaju više. Zamena odvodne cevi je skuplja i cena zavisi od dužine deonice i od toga da li je cev vidljiva ili je u zidu i podu, jer se tada dodaju i otvaranje i zatvaranje. Ako je potrebno snimanje kamerom pre zamene, to je posebna stavka. Uvek je povoljnije da se u istom dolasku uradi više stavki, jer se izlazak računa jednom. Za procenu je dovoljno opisati gde curi i koliko je stara instalacija.