Sanacija oštećenih cevi je popravka ili zamena dela vodovodne ili kanalizacione instalacije koji je pukao, procureo, zarđao ili se zapušio do te mere da više ne radi kako treba. Ne mora uvek da znači rušenje i kopanje, jer se u velikom broju slučajeva sanira samo oštećena deonica, dok ostatak instalacije ostaje netaknut. Posao počinje utvrđivanjem gde je tačno problem, jer se mesto curenja često ne poklapa sa mestom gde se vlaga pojavila. Zatim se procenjuje da li je isplativije popraviti ili zameniti taj deo, pa se bira način rada. Kod vodovodnih cevi se najčešće menja deonica novom cevi, dok se kod kanalizacije radi i čišćenje i zamena, u zavisnosti od stanja. Cilj je uvek isti, da se problem reši trajno, a ne da se privremeno zakrpi.

Postoji nekoliko znakova koji se pojave i pre nego što se voda vidi. Prvi je vlaga na zidu ili na plafonu, mrlje koje se šire, ljuštenje maltera i pojava buđi u uglu prostorije. Drugi je pad pritiska vode u slavinama, naročito ako se dešava naglo. Treći je račun za vodu koji je znatno veći nego obično, a nema objašnjenja u potrošnji. Četvrti je zvuk vode koji se čuje iz zida ili iz poda kada su sve slavine zatvorene. Kod kanalizacionih cevi znaci su drugačiji, javlja se miris, voda sporo otiče, a u podrumu ili prizemlju se pojavi vlaga u nivou poda. Ako primetite bilo šta od navedenog, najbolje je odmah zatvoriti glavni ventil i pozvati vodoinstalatera, jer curenje koje traje pravi mnogo veću štetu od same popravke.

Danas se mesto curenja može pronaći bez razbijanja cele prostorije, korišćenjem posebne opreme. Koriste se elektroakustični uređaji koji hvataju zvuk vode koja izlazi kroz pukotinu, jer taj zvuk putuje kroz cev i kroz konstrukciju, pa se pojačanjem lokalizuje mesto. Koristi se i termovizijska kamera, koja prikazuje razliku u temperaturi, pošto vlažan deo zida ili poda ima drugačiju temperaturu od okoline, što je naročito korisno kod curenja tople vode i podnog grejanja. Za kanalizacione cevi se koristi kamera koja se uvlači u cev i snima stanje iznutra. Kod složenijih slučajeva se radi i ispitivanje pritiskom, gde se deonica napuni i prati se da li pritisak pada. Tek kada se tačno zna mesto, otvara se pod ili zid, i to samo na tom delu.

To zavisi od materijala, starosti instalacije i vrste oštećenja. Ako je cev relativno nova, a oštećenje je tačkasto, na primer probušena prilikom bušenja zida, dovoljno je zameniti mali deo i spojiti ga sa postojećim. Ako je instalacija stara i cev je zarđala iznutra, popravka na jednom mestu obično ne rešava ništa, jer se ubrzo javi novo curenje na sledećem slabom mestu, pa je razumnije zameniti celu deonicu ili grana. Kod pocinkovanih cevi starih po nekoliko decenija se gotovo uvek preporučuje zamena, jer se presek toliko suzi naslagama da pritisak opadne. Kod kanalizacije se gleda da li je cev pukla ili je samo zapušena, jer se zapušenje rešava čišćenjem. Odluka se donosi tek nakon pregleda, a ne unapred.

Uzroka je više. Najčešći je starost, jer stare pocinkovane i čelične cevi iznutra rđaju, zid se stanjuje i na kraju popusti. Drugi je mraz, kada voda u nezaštićenoj cevi u podrumu, u garaži ili napolju zaledi i pri širenju razvali cev. Treći je previsok pritisak u mreži, koji stalno opterećuje spojeve, pa se preporučuje regulator pritiska. Četvrti su mehanička oštećenja, najčešće bušenje zida bez provere gde ide instalacija, što je vrlo česta situacija pri renoviranju. Peti je sleganje objekta ili terena, koje pomeri cev i pokida spoj, naročito kod kanalizacije u zemlji. Šesti je loše izvedena instalacija, sa lošim spojevima i bez kompenzacije za širenje. Zbog toga se pri sanaciji uvek gleda i uzrok, a ne samo posledica.

Kada je cev u zidu ili ispod poda, prvo se tačno lokalizuje mesto, pa se otvara samo taj deo, čime se izbegava rušenje cele prostorije. Kod pločica se pažljivo skida onoliko komada koliko je potrebno, a ako imate rezervne pločice, sanacija posle popravke bude gotovo nevidljiva. Kada se dođe do cevi, oštećena deonica se iseče i zameni novim delom, uz spojeve izvedene tako da ostanu trajno zaptiveni. Pre zatvaranja se obavezno radi proba pritiskom, jer je to jedini način da se potvrdi da nema više curenja. Tek kada proba prođe, mesto se zatvara i vraća u prvobitno stanje. Kod novijih instalacija se cevi vode kroz zaštitne cevi, pa se u nekim slučajevima nova cev može provući kroz postojeću putanju bez otvaranja cele trase.

Kod kanalizacionih cevi u zemlji postoji način sanacije bez kopanja, poznat kao relining ili ugradnja rukavca. U postojeću cev se uvlači poseban uložak natopljen smolom, koji se zatim napumpa i očvrsne, pa se unutar stare cevi formira nova, potpuno zaptivena. Time se rešavaju pukotine, prodor korenja i propuštanje spojeva, a da se dvorište i pod ne razbijaju. Ovakav postupak je moguć kada je stara cev i dalje prohodna i kada nije potpuno urušena, pa se pre odluke obavezno radi snimanje kamerom. Prednost je što se posao završi znatno brže i bez zemljanih radova, koji su kod klasične zamene najveći deo troška. Kada je cev toliko oštećena da se uložak ne može postaviti, jedini način ostaje otkopavanje i zamena deonice.

Prvo zatvorite glavni ventil za vodu u stanu ili u kući, jer se time zaustavlja dalja šteta. Ako je u pitanju samo jedna slavina ili jedan uređaj, dovoljno je zatvoriti ventil na tom mestu. Zatim isključite struju u prostoriji ako je voda došla blizu utičnica ili razvodne kutije, pošto je to ozbiljna opasnost. Uklonite vodu i sklonite stvari sa poda, a ako je voda prošla ka susedima, obavestite ih odmah, jer se šteta u zajedničkoj instalaciji rešava mnogo lakše kada se reaguje brzo. Nemojte razbijati zid sami, jer se često pogreši mesto, pa se šteta samo poveća. Fotografišite stanje pre popravke, jer to koristi ako se šteta prijavljuje osiguranju. Posle toga pozovite vodoinstalatera, po potrebi i hitnu intervenciju.

Trajanje zavisi od toga gde je oštećenje i koliko je pristupačno. Ako je cev vidljiva, na primer u podrumu, u ormariću ili u kotlarnici, popravka se obavlja za sat do dva. Ako je cev u zidu ili ispod poda, prvo ide lociranje, pa otvaranje, pa zamena i proba, tako da se posao najčešće završi u toku jednog dana. Kod većih oštećenja i kod zamene cele deonice ili grana može biti potrebno i više dana, naročito ako se radi u više prostorija. Kod kanalizacije u zemlji trajanje zavisi od dubine i dužine iskopa. Ono što posle popravke traje najduže nije sam vodoinstalaterski deo, već sušenje i vraćanje u prvobitno stanje, odnosno malterisanje, gletovanje i postavljanje pločica.

Cena zavisi od toga koliko je teško doći do cevi, koliko se materijala menja i da li je potrebna detekcija. Najjeftiniji su slučajevi gde je cev vidljiva i lako dostupna, dok cena raste kada treba otvarati pod, zid ili kopati u dvorištu. Ako se koristi oprema za detekciju curenja ili kamera za snimanje kanalizacije, to je posebna stavka, ali se višestruko isplati, jer se izbegava nepotrebno razbijanje. Na cenu utiče i vrsta materijala koji se ugrađuje, kao i to da li se menja samo deonica ili cela instalacija. Hitne intervencije van radnog vremena se naplaćuju drugačije. Za okvirnu procenu je dovoljno opisati gde se vlaga pojavila, koliko je stara instalacija i da li je cev vidljiva ili je u zidu.