Priključivanje mašine obuhvata povezivanje na vodu, povezivanje na odvod i postavljanje mašine u ravan, uz proveru da nigde ne curi. Prvo se na vodovodnu instalaciju postavlja poseban ventil sa navojem, na koji se zatim priključuje dovodno crevo mašine. Zatim se odvodno crevo povezuje na kanalizaciju, najčešće preko sifona ispod sudopere ili preko posebnog priključka na zidu. Mašina se posle toga poravna nožicama, jer mašina koja stoji nakrivo vibrira i pomera se pri centrifugi. Na kraju se pusti probni ciklus i proveri se da li ima curenja na spojevima i da li voda pravilno otiče. Ako u prostoriji ne postoji priključak za vodu ili odvod, prvo se izvodi instalacija, pa se tek onda mašina povezuje.

Ako u prostoriji već postoje ventil za vodu i priključak za odvod, priključivanje je jednostavno i mnogi ljudi to urade sami. Potrebno je zategnuti dovodno crevo na ventil, proveriti da je gumica u navrtki na mestu, postaviti odvodno crevo na predviđeno mesto i poravnati mašinu. Problem nastaje kada priključka nema, kada je stari ventil zaribao ili kada odvod nije pravilno izveden, jer se tada radi na samoj instalaciji, a to nije posao za improvizaciju. Najčešće greške koje ljudi naprave su prejako zatezanje plastične navrtke, koja pukne posle nekoliko dana, i pogrešno postavljeno odvodno crevo, zbog čega se mašina stalno prazni sama ili voda ide unazad. Ako niste sigurni, bolje je pozvati vodoinstalatera, jer je popravka štete od curenja mnogo skuplja od same montaže.

Potrebne su tri stvari, priključak za hladnu vodu sa ventilom, priključak za odvod i utičnica sa uzemljenjem. Ventil za mašinu se postavlja tako da bude lako dostupan, jer se preporučuje da se voda zatvara posle svakog pranja. Odvod mora biti izveden tako da odvodno crevo bude na propisanoj visini, obično između šezdeset i sto santimetara od poda, jer je to uslov da pumpa mašine radi pravilno. Utičnica mora biti van zone prskanja i sa ispravnim uzemljenjem, pošto mašina radi sa vodom. Ako u prostoriji nema nekog od ovih elemenata, izvodi se instalacija, što kod kupatila i kuhinja najčešće nije komplikovano jer su cevi u blizini. Kod postavljanja u ostavu ili podrum treba računati i na temperaturu prostorije zbog mraza.

Odvodno crevo se može povezati na dva načina. Prvi je preko sifona ispod sudopere ili lavaboa, koji ima poseban nastavak za mašinu, a taj nastavak mora imati zaptivku i obujmicu da crevo ne bi ispalo pri izbacivanju vode. Drugi način je priključak na zidu, koji ima ugrađen sifon i u koji se crevo jednostavno uvuče. Bez obzira na način, važno je da crevo bude podignuto do propisane visine i da pravi luk, jer se time sprečava da se mašina prazni sama tokom pranja. Isto tako je važno da crevo ne bude prelomljeno i da nije gurnuto preduboko u odvod, jer se tada javljaju vraćanje vode i mirisi. Ako se oseti miris iz mašine, uzrok je gotovo uvek u neispravnom sifonu ili u pogrešno postavljenom crevu.

Većina sud mašina se priključuje na hladnu vodu, jer imaju sopstveni grejač i sami zagrevaju vodu na temperaturu koju program traži. Postoje i modeli koji dozvoljavaju priključak na toplu vodu, i kod njih se time skraćuje ciklus i smanjuje potrošnja struje, ali se to sme uraditi samo ako proizvođač u uputstvu izričito dozvoljava, uz poštovanje najviše dozvoljene temperature. Priključivanje na toplu vodu kod modela koji to ne predviđaju može da ošteti ventil i elektroniku mašine i poništava garanciju. Kod veš mašina se priključak na toplu vodu praktično ne radi, jer bi topla voda na početku pranja fiksirala mrlje na tkanini umesto da ih ukloni. Zbog toga se u praksi obe mašine gotovo uvek vezuju na hladnu vodu.

Najčešći uzrok je mašina koja ne stoji u ravni, jer i mala razlika u visini nožica pravi veliko klaćenje pri velikom broju obrtaja. Zbog toga se posle postavljanja mašina obavezno poravna, nožicama i uz proveru libelom, a zatim se navrtke na nožicama zategnu da se ne bi odvrnule. Drugi čest uzrok kod nove mašine su transportni zavrtnji, koji drže bubanj tokom prevoza i koji se pre prvog pranja moraju skinuti, jer mašina sa njima grmi i može da se ošteti. Treći uzrok je klizav pod, pa se stavljaju podloške protiv klizanja. Četvrti je preveliki veš stisnut na jednu stranu bubnja, što mašina ponekad sama prepozna i uspori centrifugu. Ako vibracije ostanu i posle svega, uzrok je najčešće u samoj mašini.

To je vrlo česta situacija u starijim stanovima i rešava se izvođenjem kratke instalacije. Za vodu se od najbliže cevi izvodi ogranak i postavlja ventil sa navojem za mašinu, a za odvod se ili ugrađuje sifon sa priključkom ili se izvodi novi odvod do postojeće kanalizacione vertikale. Kod postavljanja mašine u kuhinju je najlakše, jer su i voda i odvod ispod sudopere. Kod kupatila se najčešće koristi priključak kod lavaboa ili kod veš mašine ako već postoji. Ako mašina ide u ostavu ili u hodnik, cevi se vode do te prostorije, a instalacija se po dogovoru radi u zidu ili vidno, uz maskiranje. Pre početka je najbolje da se dogovori tačno mesto mašine, jer se time izbegava naknadno pomeranje priključaka.

Preporučuje se, i to nije preterivanje. Dovodno crevo je pod stalnim pritiskom kada je ventil otvoren, a crevo i ventil mašine su najčešći uzrok poplava u stanovima, jer popuste kada nikoga nema kod kuće. Zatvaranjem ventila posle pranja se taj rizik gotovo potpuno uklanja. Zbog toga se ventil i postavlja na dostupno mesto, da zatvaranje ne bi bilo komplikovano. Druga mera je zamena običnog creva crevom sa zaštitom od pucanja, koje ima ugrađen mehanizam koji zaustavi vodu ako dođe do naglog protoka. Treća mera je da se creva menjaju na nekoliko godina, jer guma vremenom postane krta. Ako mašina stoji u prostoriji bez podnog slivnika, ove mere su još važnije, pošto voda tada nema kuda da ode.

Miris najčešće ne dolazi iz same mašine, već iz odvoda. Uzrok je obično sifon koji je ostao suv ili crevo koje je ugurano preduboko u odvodnu cev, pa gasovi iz kanalizacije prolaze pravo do mašine. Rešenje je pravilno postavljanje creva, sa lukom na propisanoj visini, i ispravan sifon. Drugi uzrok je zapušen filter u mašini, gde se skupljaju ostaci hrane i vlakna, pa se on čisti prema uputstvu, kod sud mašine i jednom mesečno. Treći uzrok su naslage masti i deterdženta u bubnju i u cevima mašine, što se rešava pranjem praznog ciklusa na najvišoj temperaturi, uz sredstvo za čišćenje mašine. Ako miris ostane i posle svega, treba proveriti stanje odvodne instalacije.

Cena zavisi od toga da li priključci već postoje ili se izvodi instalacija. Kada su ventil i odvod na mestu, posao se svodi na povezivanje, poravnavanje i probu, pa je i cena najniža. Ako treba postaviti ventil na postojeću cev, dodaje se rad na instalaciji i materijal. Najveći deo troška nastaje kada se instalacija vodi do prostorije u kojoj do sada nije bilo priključaka, jer se tada radi i sa vodovodom i sa kanalizacijom, a ponekad i sa štemanjem zida. Na cenu utiče i to da li se ugrađuju crevo sa zaštitom od pucanja, novi sifon ili priključak sa ugrađenim sifonom. Za procenu je dovoljno reći gde mašina treba da stoji i da li u toj prostoriji već postoje voda i odvod.