U sitne popravke spadaju svi oni radovi koji se završe u toku jednog dolaska i ne traže razbijanje zidova i podova. To su zamena i popravka slavine koja kaplje, zamena sifona ispod lavaboa ili sudopere, popravka vodokotlića koji propušta ili ne puni vodu, zamena creva i ventila, popravka tuš baterije i ručice, zamena tuš creva i ruže, popravka odvoda koji sporo otiče, zamena zaptivki, priključivanje mašine i zamena ispusnih ventila. Tu spada i silikoniranje spojeva oko kade, tuš kabine i sudopere, kao i učvršćivanje wc šolje koja se klima. Iako deluju nevažno, ovakve popravke sprečavaju veće štete, jer i mala vlaga koja stalno kaplje vremenom razvali pod, ošteti nameštaj i napravi buđ.

Slavina najčešće kaplje zbog istrošene zaptivke ili keramičke glave, odnosno kertridža, koji je s vremenom istrošen ili oštećen kamencem. Kod starijih slavina sa dve ručice problem je obično u gumici koja je otvrdla, i tada je zamena vrlo jednostavna. Kod jednoručnih baterija se menja kertridž, koji je poseban za svaki model, pa se pre zamene proveri tip. Ako kaplje ispod slavine, a ne iz izliva, uzrok je najčešće u priključnim crevima ili u zaptivci ispod tela slavine. Kapanje nikada ne treba ostavljati, jer se količina vode koja se izgubi za mesec dana meri kubicima, a stalna vlaga vremenom ošteti i lavabo i nameštaj ispod. U većini slučajeva se slavina popravi, a menja se kada je telo napuklo ili kada su delovi zaribali od kamenca.

Uzrok je gotovo uvek naslaga u sifonu ili u odvodnoj cevi odmah iza njega. U kupatilu se skupljaju kosa, sapun i ostaci kozmetike, koji se spletu u čep. U kuhinji je glavni krivac mast, koja se hladi po zidu cevi i lepi za sebe sve ostalo. Rešenje je čišćenje sifona, koji se rastavi, ispere i vrati sa novom zaptivkom ako je stara otvrdla. Ako se posle toga voda i dalje sporo prazni, čep je dalje u cevi, pa se koristi sajla ili mlaz vode pod pritiskom. Hemijska sredstva mogu pomoći kod lakših zapušenja, ali ih ne treba koristiti često, jer nagrizaju stare cevi i zaptivke. Ako se problem stalno ponavlja, obično postoji greška u padu cevi ili se instalacija sužava naslagama.

Najčešći uzrok je zaptivka na ispusnom ventilu koja više ne naleže kako treba, pa voda tiho curi u šolju bez prestanka. To se prepozna po tankom mlazu koji se vidi na zadnjem zidu šolje i po zvuku vode koji se stalno čuje. Drugi uzrok je plovak koji je podešen previsoko ili je oštećen, pa se voda preliva u prelivnu cev i odlazi u šolju. Treći je ulazni ventil koji ne zatvara do kraja zbog nečistoće ili kamenca. Sve troje se rešava zamenom ili podešavanjem mehanizma, što je brz posao. Ovo ne treba odlagati, jer vodokotlić koji stalno propušta potroši ozbiljnu količinu vode i to se odmah vidi na računu. Kod starih vodokotlića se često isplati zameniti kompletan mehanizam umesto pojedinačnih delova.

Ako je pritisak slab samo na jednoj slavini, uzrok je gotovo uvek zapušen perlator, odnosno mrežica na izlivu, u kojoj se skupe kamenac i sitne čestice. Odvrne se, ispere i vrati, i pritisak se vrati. Kod tuša je isto, samo se čisti ruža. Ako je pritisak slab na svim mestima u stanu, uzrok može biti zatvoren ili delimično zaribao glavni ventil, zapušen filter na priključku ili suženje u staroj instalaciji zbog naslaga. Ako je slaba samo topla voda, problem je najčešće u bojleru ili u njegovom ventilu. Ako je pritisak slab u celoj zgradi ili ulici, uzrok je u mreži. Zbog toga se prvo proveri da li je problem lokalan ili opšti, jer se time odmah suzi mesto na kome treba tražiti uzrok.

Zavisi od stanja i od kvaliteta same slavine. Ako je slavina solidna i problem je u zaptivci, kertridžu ili perlatoru, popravka je jeftina i slavina posle nje radi kao nova. Ako je telo napuklo, ako je hrom oljušten, ako su navoji istrošeni ili ako su delovi toliko zaribali od kamenca da se ne mogu rastaviti, razumnije je ugraditi novu. Kod vrlo jeftinih slavina se često desi da je cena rezervnog dela bliska ceni nove, pa se zamena isplati i pre. Kod kvalitetnih baterija poznatih proizvođača se delovi lako nabave i popravka se uvek isplati. Vodoinstalater to najčešće proceni na licu mesta, pa se odluka donese pre nego što se bilo šta rastavi.

Buđ se javlja tamo gde stalno stoji vlaga, a najčešće je to spoj između kade ili sudopere i zida, gde je silikon popustio ili je star. Silikon vremenom izgubi elastičnost, odvoji se od podloge i voda počne da ulazi ispod njega, gde se ne suši, pa se razvija buđ. Rešenje nije da se novi silikon nanese preko starog, jer se time samo zatvara vlaga unutra. Stari silikon se u potpunosti skida, površina se očisti, odmasti i osuši, pa se tek onda nanosi novi, po mogućstvu sanitarni silikon koji sadrži sredstvo protiv buđi. Uz to je važno da prostorija bude provetravana, jer se u kupatilu bez ventilacije problem uvek vraća. Ovaj posao se obavlja brzo i znatno produžava vek kupatila.

Šolja se najčešće klima zato što su zavrtnji kojima je pričvršćena za pod popustili ili su zarđali, ili zato što se podloga ispod nje slegla. Klimanje ne treba zanemarivati, jer se pri svakom pomeranju narušava spoj sa kanalizacionom cevi, pa počinje curenje ispod šolje koje se ne vidi dok ne prođe kroz plafon ispod. Popravka podrazumeva skidanje šolje, čišćenje mesta, proveru i zamenu spojnog elementa ka kanalizaciji i ponovno pričvršćivanje sa novim zavrtnjima i podloškama. Na kraju se spoj sa podom silikonira. Kod konzolnih šolja koje su okačene na zid uzrok klimanja je u nosaču ili u zavrtnjima u ugradnom vodokotliću, i tamo je popravka nešto složenija, ali se takođe rešava bez razbijanja zida.

Postoji nekoliko znakova koji govore da nije reč o sitnici. Prvi je vlaga koja se pojavljuje na zidu ili plafonu, jer to znači da voda dolazi iz instalacije, a ne sa površine. Drugi je situacija kada se isti kvar ponavlja stalno, na primer odvod koji se zapuši svaka dva meseca, jer to obično znači da postoji greška u padu ili suženje cevi. Treći je pad pritiska u celom stanu, koji ukazuje na stanje instalacije, a ne na jednu slavinu. Četvrti je pojava rđe u vodi, što kod starih pocinkovanih cevi znači da su iznutra propale. U tim slučajevima se popravkom jedne stavke ništa ne rešava, pa se radi pregled cele instalacije i predlaže se zamena deonice ili kompletna rekonstrukcija.

Većina ovakvih popravki se završi u toku jednog dolaska, najčešće za pola sata do sat vremena, pa je i cena niska u odnosu na ozbiljnije radove. Na cenu utiče da li se menja deo i koji, jer se zaptivke i perlatori praktično ne osećaju, dok kertridž, sifon ili kompletan mehanizam vodokotlića koštaju više. Ako se u istom dolasku uradi više stavki, izlazak se računa jednom, pa je uvek povoljnije da se sve sitnice srede odjednom nego u više navrata. Hitne intervencije van radnog vremena se naplaćuju drugačije. Za okvirnu procenu je dovoljno opisati šta se dešava, na primer da slavina kaplje, da vodokotlić propušta ili da voda sporo otiče, pa se već po tome vidi šta je najverovatniji uzrok i šta treba poneti.